Re: [Serbiangnome-lista] (И)ЈУ-овци у прелазу („транзицији“)

[Toplica Tanasković]

-----BEGIN PGP SIGNED MESSAGE-----
Hash: SHA1

Дана понедељак 13. октобар 2003. 12:39, Страхиња Радић написа:
> Био сам данас на еместу КДЕ-(И)ЈУ-а. Лепо су они то средили...
> „Јорганџијска радња“, „Обућар“, итд. Изгледа да је Роскетова изјава
> „Ћирилицу нека ради ко хоће, ми ћемо латиницу“ пала у воду. Само, не могу
> да одолим утиску како је све то усиљено и подсмевачки.

        Зашто је усиљено и подсмевачки?

> Бацивши поглед на њихов речник, видим да су и то мењали, па сада има мање
> англосрпских глупости, али и даље велики број речи није преведен. Примери:
> „download“ преводе као „преузимање“, што су видели од нас или из „Микра“,
> али зато „driver“ преводе као „драјвер“ (место „управљачки програм“),
> „proxy“ као „прокси“ (место „посредник“), а „cache“ као „кеш“ (место
> „остава“).

        а) Па да ми смо преписивачи, што да не...
        б) Да си завирио у превод видео би да је driver управљачки програм, а и 
речник још није готов, тј. нису унети сви термини и није још увек усаглашен 
са преводом.
        в) Proxy — замењивање, заступање, пуномоћ, опуномоћеник.
У речнику синонима се нигде не спомиње proxy као mediator, agent, go-between 
или conciliator...
        г) Cache није остава, нарочито по свом смислу и значењу у датом 
контексту.
остава — store, pantry, larder (Ово чисто за тебе да видиш да нема нигде 
cache)
        д) Пре него што оспеш паљбу (боље рећи да лупеташ и солиш памет), 
потруди се 
да се бар мало удубиш у то што коментаришеш и провериш.

> Као разлог за изненадну ћирилизацију KDE-а видим жељу да се иде у корак са
> Виндовсом, који је преведен на ћирилицу упркос настојању многих да остане
> непреведен или да превод буде искључиво на латиници. Помало је и смешна
> ревност са којом KDE-овци уопште, „прате“ развој Виндовса, а домаћи
> KDE-овци их у томе само имитирају. Јасно је да је њихова стварна жеља била
> далеко од садашњег усмерења.

        ђ) Шта фали идењу у корак са МС-овим производом? Он доноси лакоћу 
коришћења, 
на смара корисника конзолом, и стандард је за све рачунарски непотковане 
кориснике свидело се то теби или не.
        е) Шта је била стварна жеља?

> Ипак, моја главна замерка је што упорно и на сваком месту пишу „Linux“ (чак
> не ни пресловљено) као назив целог ОС-а. Постоји и парадоксална веза ка
> еместу http://www.gnu.org која је насловљена са „Open Source“ (а иначе се
> ради о еместу Задужбине за слободни софтвер, које на страници
> /philosophy/words-to-avoid.html смешта придев „Open“ у списак речи и
> синтагми које би требало избегавати). (!!!)

        ж) У Сталманову филозофију се не мешам и искрено ме боли уво и за њега 
и за 
све њему сличне. Урадили су шта су урадили, раде то што раде, хвала им, али 
ја их нећу узимати за идоле.

        з) Добро, по теби је исправно писати на енглеском „GNU/Linux“, ја не 
видим 
ама баш никакав разлог за то. Пре него што се распишеш објашњавајући, морам 
да ти напишем да ја и под WindowsXP-ом користим ГНУ алате и то скоро све које 
користим и под Linux-ом, да ли то значи да дати OC морам да зовем „GNU/
WindowsXP“?

> Изгледа да латиничарење код нас поприма нови, опаснији облик: окорели
> латиничари се престројавају и под капом ћирилице и српског језика протурају
> англосрпски са нешто мањим бројем енглеских израза него раније. Ово је
> опаснија варијанта, јер се тако неће јасно знати ко је латиничар, а ко
> није.

        и) Страшно...

> У сваком случају, ја се (И)ЈУ-овима више не придружујем...

        ј) Богу, хвала!

        За све окореле, задрте и слепе следбенике обе крајње стране, цитираћу 
оно што 
сам написао овде не тако давно:

- ----Почетак цитата----

        Превод је нешто што се развија... Нажалост наша рачунарска 
терминологија (говор, штампа, књиге, веб странице...) је благо речено 
накарадна, али као што знаш навика је једна мука, а одвика две!
        Као што рекох превод је нешто што се развија, а ми сви практично сада 
радимо од нуле и не можеш увести крајње крута правила за превођење јер не 
говоре сви као ти. Моја логика је дајте да сада преведемо што више, како ко 
уме и може, наравно уз неко усаглашавање битних термина и вођење рачуна о 
битним стварима. Па кад, ако Бог да и срећа јуначка, будемо имали сто посто 
преведен КДЕ 3.2 и Гном 2.4, онда да терамо мак на конац. А кад то урадимо 
за, рецимо КДЕ 3.3 и Гном 2.6, онда седнемо заједно па све лепо усагласимо и 
претресемо. Тада би, опет рецимо, КДЕ 3.4 и Гном 2.8 имали исту терминологију 
и корисници би се осећали као код куће у оба окружења.

        После тога можемо да преводимо шта год нам падне на памет, али тада ће 
се и терминологија, и начин превођења искристалисати, и неће бити потребе да 
неко ко после нас дође да ради, да размишља и лупа главу шта и како.

        Превод се не да на силу утерати људима, већ мора полако и постепено, 
не смемо ништа ломити преко колена, јер може да буде кратко или пак дугачко.

- ----Крај цитата----

        Не желим да о овоме отварам велику расправу, али сматрам да је мој став 
„нормалнији“ и да има више присталица од твог или од става некога ко стоји 
наспрам тебе на другој страни...

- -- 
Поздрав,
Танасковић Топлица
-----BEGIN PGP SIGNATURE-----
Version: GnuPG v1.2.2 (GNU/Linux)

iD8DBQE/ipxvNk55vdPrZiERAlEyAJ95AOF4H7E+6o8GmE8dRynMcffEsQCggNlR
4jCjiCoIZCj/dFaScDDVFtw=
=ENHL
-----END PGP SIGNATURE-----